Glasnik Srpskog učenog društva, Bücher 1-75

Cover
 

Ausgewählte Seiten

Häufige Begriffe und Wortgruppen

баштине безъ болѣ будући већъ више врло Вукъ гди гдѣ год године дакле далѣ добро други другій Дружтва дѣла єданъ єдномъ єзыка єзыку єзыкъ єръ живота засѣданія збогъ између изъ има имаю имъ исто ій іоштъ кадъ каже казати каква као што кньиге кньижевный кньижества кодъ коє коє є коима комъ краль къ лѣто людій мало манѣ међу млого могао може монастиру морао му мѣсто налази намъ народа насъ наше нашемъ нашъ него нису ништа ніє нуждно ньи ньима нѣ нѣга нѣгове нѣговомъ нѣму обште овай овако овде ово овога овогъ овомъ овы овымъ одъ онай онда онъ опетъ осимъ особито пакъ писмена подъ поредъ право пре преко ради редовны речма рѣчи рѣчима рѣчій рѣчь са садъ само самъ сасвимъ сва сваке свакій све сви свію свога своє свой свомъ славенски слова Срби Србіи Србске Србскій Србскогъ старе стварь столѣтія стране ти тимъ томъ ће ћемо Чешкой членова Членъ човека

Beliebte Passagen

Seite 261 - ЧарапиК у бусији, те иј добро закачи. 5. КАКО ЈЕ ГАЈА ИСПИТИВАО 125-ЛЕТНОГ ТУРЧИНА НА ДРИНИ? ( 54 ) Пред пропаст, кад Срби на Дрини уватише живи 5 Турака и 14 глава одсекоше...
Seite 10 - И доиста. што се годъ кодъ други народа, кои веЬъ изображеный свой кньижевный бзыкъ имаю, чинило , и што годъ кодъ други народа , кодъ кои се ньинъ народный езыкъ за кньижеванъ изображава, чини, све то треба, све то мора и кодъ Србаля да се чини и учини.
Seite 103 - Крпнпна се неплапа само над човек убије човека, него н кад човек умре на путу од зиме, кад се утопи у воду, кад падне с дрпета. или с кон>а те сломи врат ; или ода шта му драго он умръо , само кад га на})у на путу или у пољу мртва (такови се човек не сммје прнје саранити.
Seite 17 - ... задржавамо" никакву рЪчь изъ „ста" ро - славенскога" за иапгь „србсшй" езыкъ; еръ е ближа кошуля одъ одеЬе. Али оне р Ь-ш . кое 'пемо одтудъ по нужди „узети" и задржати", да гледамо да ш найпре „посрбимо...
Seite 17 - пемо одтудъ по нужди „узети" и задржати", да гледамо да ш найпре „посрбимо" ако се икако посрбити могу, и тако само оне измену ньи, кое се никако не могу посрбнти, зато, што после или нигди ништа...
Seite 32 - Сремскимъ" назнао, л'Ьшне, благогласше одъ тога Ерцеговачкогъ и да Ье се оно а не ово за езыкъ кньижевности наше отети , и то одъ прилике изъ овы узрока: а) „Сремско...
Seite 15 - ... су , поредъ довольне учености и списательске способности, свагда !оштъ и живу свЬсть имали, да Србима управо србски треба писати, наравно не само просто и правилно него и учевно и лъпо. Поете 'су, рекао бы, и кодъ насъ у овомъ набдалЪ дотерали: иначе намъ иебы была могла мила наша...
Seite 18 - начинЪны" р-Ьч!й млоге быти „називословне", или „техничке" и „терминологшске" рЪчи, кое 'су намъ „потребив и нуждне" за млоге ствари и за млоге строго научне предмете, за кое у „народномъ езыку...
Seite 18 - ... смо мы, на жалость, досадъ врло мало писали и кое, као што знамо, Hie могуЬе нити « кньижевна прилика, описивателно или млогимъ и различнымъ р^чима казати. Али ако и гди, овде намъ се здраво чувати треба, да не прегонимо. Сваку „техничку...

Bibliografische Informationen